"Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesnice."
Jelena, žena koje nema
"A ja satima živim u svesti o njenom prisustvu, što je mnogo više od svega što mogu da daju oči i uši i sva sirota čula."
Jelena, žena koje nema
"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo" .
"Ima ljudi ciji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u pesčanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su medju nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustise, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.
Znakovi pored puta
"To je počelo otprilike pre tri ili četiri godine. Otprilike, jer za velike i teške promene svog života čovek ne bi mogao nikad da kaže tačno kad su počele. Čas izgleda kao da su oduvek bile tu, čas opet kao da su se maločas pojavile i otkrile njegovim očima"
Žena na kamenu
"A kad god mi tako mislimo da su nam se za nešto "otvorile oči", to obično znači da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili ".
" Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli."
"Tako je ljudski život udešen i sam bog jedini tako je hteo da uz svaki dram dobra idu dva drama zla, da na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje ni veličine bez zavisti, kao što nema ni najmanjeg predmeta bez senke. To naročito važi za izuzetno velike, pobožne i slavne ljude. Uz svakog od njih raste, uporedo sa njihovom slavom, i njihov krvnik i vreba priliku, pa nekad je uhvati pre a nekad posle".
Tada je osetio kako čovek može da se lomi i podvaja u sebi, kako može da pada i da se diže u svojim očima, ukratko: kako prolazni mogu da budu zanosi, kako su neodredjeni i izukrštani dok traju, kako se skupo plaćaju i gorko okajavaju kad prodju.
Travnička hronika
Jer, nije ljudska želja ono što raspolaže i upravlja stvarima sveta. Želja je kao vetar, premešta prašinu sa jednog mesta na drugo, zamračuje ponekad njome ceo vidik, ali na kraju stišava se i pada i ostavlja staru i večnu sliku sveta iza sebe. Ivo Andric
Nije strašno što se stari, slabi i umire, nego što za nama dolazi i nadiru novi, mladji i drukčiji. U stvari u tome i jeste smrt. Niko nas ne vuče ka grobu, nego nas s ledja guraju.
Travnicka hronika
I jer treba da znaš da su ljudi i dobri i savjesni prema onima koji od njih ne zavise i ništa ne traže, ali čim se vežeš i dodješ u zavisan položaj, sve prestaje, bog i duša, rod i prijateljstvo, obraz i obzir.
Čuvajte se prvih večernjih časova kad se smenjuju dan i noć, sjaj sunca i blesak našeg ljudskog osvetljenja. To su trenuci kad se čine pogrešni koraci, kad niču izdajnički osmesi i padaju pogubne reči. Zatvorite se kao cvet koji sklapa latice, tražite spasenje u snu i ćutanju, i čekajte da ponovo svane dan.
Znakovi pored puta
***
''Umetnost je, govorila je majka, nesiguran potez koji niti hrani niti brani onog ko mu se oda.''
''Ali majka voli svoje dete toliko da uz njega zavoli i one njegove osobine koje ne odobrava u duši.''
''A igra je najplemenitija od svih veština, jedina kod koje se služimo isključivo svojim rođenim telom.''
'' Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti.''
Aska i vuk
