Noć me ta u mladosti
stiže,
Pa mi u srcu spava da ne
ozebe!
Videste li pseto koje
čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke
liže?
Sa mnom je
tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me
ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.
Danima se
koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo
kugu,
A opet… izvan te kobne
žene
U mojoj duši
nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sanjamo da
se rastanemo,
I već sam od toga kao
mesec žut,
Pa se opet
neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.
Ne znam više da li je to
ljubav,
Ili
zagonetni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez
nje razbio kao splav
O rečni brzak.
SNEG
Ima dana kada pada belo inje
Bezbrojne oči gledaju u mene
Ko kerovi tragom krvave životinje
Zalaju iz mraka moje uspomene.
Zasvetle prozori na krčmi u praskozorje
Ispod smrzlog granja
Zaplaču violine kao borje
I do suza me zabole tada
Moja tužna bekrijanja
Ima dana kada pada belo inje
Ko stari dub se zaklatim
I neki glas me preklinje
Opet nekud da se vratim.
O kome sam ja to potreban
Zapitam se tada
I oči mi se zažare starim snima
Ej,velim,neka,neka
To sneg samo pada za mojim tragovima.
***
"Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji
Ljubavlju ovom vetar lišće razvejava
Onde gde moj nemir spava
Čežnja je od labuda belja."
