Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.
Jer
jesen je. Jer sve je
prolazno
i sve se smenjuje.
Kao
da gledaš veliku reku
u
predvečerje koja odnosi
bele
lađe, a iza svakog
malenog
osvetljenog prozora
možda
odlazi neko koga bi
mogla
zavoleti
zauvek.
