Vasily Tropinin. Portret Aleksandra Puškina (1827)
CVETAK
Uveli cvetak bezmirisni
pušten u knjizi gledam ja.
I gle, već mnoštvom čudnih misli
duša se moja puni sva.
Kog proleća je cvao cvatom
i čijom rukom skršen bi?
Da l’ poznatom il’ nepoznatom?
Zašto ga ovde ostavi?
Možda za spomen na poznanstvo
il’ na rastanak možda dug?
Na kakvu šetnju kroz prostranstvo,
kroz tiho polje, tamni lug?
Živi li on il’ ona živi,
gde li je njihov kutak sad?
A možda su i uvenuli
ko ovaj ovde cvjetić mlad?
*
Kad ne treba
Za talente vi ste slepi
i prazan vam je sreće čun:
Kad ne treba vi ste lepi,
a kad treba manjka um.
*
Sve prođe
Ako život te obmane,
ne tuži, ne kazuj jad!
Primiri se tužan tad:
videćeš i bolje dane.
Ka budućem srce gre;
Sadanje je dosadilo..
Sve prolazi, sve je tren,
a što prođe biće milo..
