O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi sjeća…
O, glupo srce, ne tuci!
Meseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!
Nekad smo prava deca,
i plač i smeh odjednom:
dok neki večito jeca,
radost je suđena jednom.
O, glupo srce, ne tuci!
Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovde, u krilu drage.
Života varka ne uspi.
Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pesmom k’o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.
*
Verujem da snovi, nisu uvek snovi,
da ponekad znaju i java postati,
a kad u to ne bi verovali,
u šta drugo mi bi mogli verovati?
a kad u to ne bi verovali,
u šta drugo mi bi mogli verovati?
I za to daljina nekada se gubi,
ne izgleda tako kao što se čini,
zar i mesec zvezdu daleku ne ljubi,
negde iznad reke, baš po mesečini?
ne izgleda tako kao što se čini,
zar i mesec zvezdu daleku ne ljubi,
negde iznad reke, baš po mesečini?
I ne gube nadu, skoro svake noći
raduju se jedno drugom kao deca,
i meni se čini kad zatvorim oči
igramo se i mi zvezde i meseca.
raduju se jedno drugom kao deca,
i meni se čini kad zatvorim oči
igramo se i mi zvezde i meseca.
*
Nad prozorom mesec. Pod prozorom vetar.
Jablan se rasipa pun srebrnog svetla.
Harmonike plačne usamljena jeka,
i toliko prisna, i tako daleka.
Kroz smeh plače pesma i drska i setna.
gde si, lipo moja, ti lipo stoletna?
S harmonikom nekad išao sam i ja
dragani na praznik pre no dan zasija.
A sad ničim više srce da joj zgrejem.
Uz glas tudje pesme kroz suze se smejem.
(1925)
