Moj izbor: Jovan Dučić

SUNCE

Kroz moj sâd reka teče,
Sveta i obasjana;
Uvire sva u veče,
Izvire sva iz dana;
Svetla reč Bog što reče
Da plodi tlo Hanana.

Vinograd moj u strani,
I trešnje već u cvetu.
Odozgor u čas rani
Zazori celom svetu!
Tude se biju za nas
Večito Juče i Danas.

Na pesku moga vrta,
Razliven sav u zlatu,
Po sunčanome satu
Jedan zrak s neba bludi:
I ravnodušno crta
Put zemlje i vek ljudi.

SUSRET

Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli,

Dala si mi ruku i pošla si sa mnom,

I idući stazom nejasnom i tamnom,

Iskali smo sunca i sreće smo hteli.

Oboje smo strasno verovali tada

Da se besmo našli. I mi nismo znali

Koliko smo bili umorni i pali

Od sumnja i davno prezivljenih jada...

I za navek kad se rastasmo, i tako

Stezuć svoje srce rukama obema,

Otišla si plačna, zamrzla i nema,

Ko što beše došla, tuzno i polako.

EKSTAZA

Ostaće daleko za mnom ovi puti

Nestaće i ove suze kud i druge
Ja ću nove želje u svom srcu čuti
Kao nove laste u večeri duge

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada
I s' cveća se diže svila kao kose
Moja nova ljubav rodiće se tada
Kao novi listak i nova kap rose

I kraj druge žene ja ću da se nadam
I da svoje srce rasipam i gubim
I opet misleć' da prvi put stradam
I prvi put želim i prvi put ljubim

Marko Murat