Moj izbor: Ivan Minatti

NEKOGA MORAŠ VOLETI

Nekoga moraš voleti,
pa bilo da su to trave, reka, drvo ili kamen,

nekome moraš nasloniti ruku na rame

da se gladan nasiti blizine,

nekome moraš, moraš,

to je kao hleb, kao gutljaj vode,

moraš dati svoje bele oblake,

svoje opake ptice snova,

svoje plašljive ptice nemoći,

– negde ipak mora da postoji za njih

gnezdo mira i nežnosti –

nekoga moraš voleti

pa bilo trave, reku, drvo ili kamen –

jer drveće i trave znaju za samoću

– jer koraci svagda odlaze i odlaze,

pa makar se za trenutak ustavili –

jer reka zna za žalost

– ako se samo nagne nad svojom dubinom –

jer kamen poznaje bol

– koliko je teških nogu

već prošlo kroz njegovo nemo srce –

nekoga moraš voleti,

nekoga moraš voleti,

s nekim moraš u korak,

istim tragovima –

o trave, reko, kamenu, drveće,

ćuteći pratioci usamljenika i osobenjaka,

dobra velika bića,

što progovorite samo

kad ljudi zaneme.