субота, 14. јануар 2017.

Moj izbor. Stevan Raičković




Nudim ti ukras od bilja: puzavice
I bršljan za tvoju kosu, tvoje lice.
Onda se mašam rukom za nebo i u more 
Da ti ublažim oči, upaljene, što gore. 
Ptice u zamku hvatam i sa neba ih svlačim 
Pa te u njihov glas i perje oblačim. 
Ponekad: zemlju kopam i u nju te skrivam 
Pa ne znam da li sam mrtav ili bivam. 
U snu se trzam: pesmo, šta ti treba? 
Vidik na reku? Ptica? Komad neba? 
Ništa mi ne treba - kažeš - ja sam gola. 
šumim kao život, vetar, smrt, topola. 



***

TIHI SAT

Dobro je biti živ 
I onda 
Kad to otprilike 
znači: 
Disati samo 
Polako, 
Imati oči, 
Čuti vlat. 
Dobro je biti živ 
Pa ma i tako: 
Sve je tiho, 
Srce ćuti. 
(Mesto njega kuca pesma: 
Tihi sat)












Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...