среда, 1. фебруар 2017.

Moj izbor: Marija Pavlikovska Jasnoževska




KROZ PROZOR JE GLEDALO

Zaboravljeni poljupci
Ko naše poljupce broji,
ko se o njima stara?
Ljudi imaju uvrh glave briga svojih,
bog svetove stvara …
Zaboravljeno od nas dvoje njihovo
rumeno mnoštvo pada na dno naših duša
kao latice nežnih, najlepših ruža …
Tamo leže tesno priljubljeni, zbijeni,
slatkim mirisom opijeni
kojim se i mi opijamo svake noći
i jutra svakog
a koji običnog života jesenje uboštvo
u zemlju ruža, u Đulistan persijski
pretvara.
Ko naše poljupce broji?
Ko se o njima stara?
Bog svetove stvara,
slasti ne beleži u knjigama svojim…
Kroz prozor je gledalo
Kroz prozor je gledalo, pred kućom stajalo,
kući se vraćalo — uvek samo …
Lutalo po prolećnom daždu i vetrovi-ma,
gurano crnim kišobranima —
a išlo je zato što je bledozeleno i zlatno,
što miriše poput velikog kineskog karanfila,
i što pripada svakom.
Išlo je, tražilo, tumaralo, guralo se po vašarima,
trgovima,
sa tornja gledalo, vraćalo se —
Naglo je u gomili svoje usne našlo,
priljubilo se,
i zastalo, zamrlo, palo.


GALEB

Nadamnom čežnja plovi,
tače me krilom labudovim.
Da li još uvek ista?
Ne znam, zaista...


***

SLEPA

Slepa sam. Oslepljena majem.
Ništa ne znam sem da jorgovan miriše.
I usnama samo poznajem
da ti nisi ti više...

***

URAGAN

"Nebo se ljuti,
olujni oblak grmi!
Blago drveću!
Moći će da se išumi."

***

VRT
Kad proleće procveta
u vrtu nastaju prelivi čas tamni, čas jasni.
Svaki čas nešto procveta, precveta.
Juče je cvalo moje srce. Danas jasmin.








Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...